Kako steći prijatelje
Dating > Kako steći prijatelje
Click here: ※ Kako steći prijatelje ※ ♥ Kako steći prijatelje
Odani prijatelji u dobru i zlu Prijateljstvo nikad ne bismo smjeli shvatiti olako. Svatko od nas, čak i oni koji su u braku, treba imati vremena za sebe. Često nam prosudbu ometa puka brzina priopćavanja. Ako jesi, to će se vidjeti na tvom licu. Kako možeš izabrati dobre prijatelje? Počnite u prijateljskome ozračju. Pod tim je okolnostima goto- vo svaki general mogao pobijediti Leeja. Iako samopomoć i samopromicanje nisu nužno lo- ša pregnuća, uvijek nastaju problemi kad postupak sa- moostvarivanja ostaje ograničen na nas same. Prijatelji koji su razdvojeni misle jedan na drugog i mole se jedan za drugog. Ohrabrite druge ljude da pričaju o sebi. Ko- načno, pred vas postavljaju izazov da utjecaj u ljudskim životima ne stječete isticanjem samoga sebe ili mani- puliranjem, nego zahvaljujući nepatvorenoj navici da izražavate veće poštovanje, suosjećanje s bližnjima i do- brohotnost. Premalo je upozoriti 30 Dale Carnegie: KAKO STEĆI PRIJATELJE I NAKLONOST LJUDI U DIGITALNO DOBA da svojim riječima moramo posvećivati veću pozornost.
POSTO TAJNU — KNJIGU I VIDEO IMAM VEC GODINAMA I CITAM JE I DALJE PO KO ZNA KOJI... Uvek sam zracila cudnom energijom,stalno sam bila... Sta znaci ta rec u prevodu? Potrebno je uloziti mnogo napora i truda... Dobra stvar je što samopouzdanje može da se popravi i to veoma brzo. Osnovni princip na kome se zasniva poboljšanje je sličan onome što i Tajna predlaže: stvorite osećaj kako ste potpuno sigurni u sebe. I radite to često. Eto, ja sam u dve rečenice rekao šta treba da se radi, a u ovom tekstu ću da opišem jednu, osnovnu, tehniku koja opisuje kako to treba da se radi. U ću navesti još nekoliko tehnika koje takođe doprinose jačanju samopouzdanja.  Tehnike sam naučio od Pola Mekene koga sam pominjao i u. Treba da shvatimo da su navike i imaginacija mnogo jače od snage volje. To će vam biti jasno ako ste ikada pokušali da držite dijetu. Tada ste snagom volje pokušali da se oduprete nekoj hrani, ali ta grozna navika da uveče grickate uz TV ili pomisao na sočno parče torte je bila mnogo jača od volje. Isto je i sa samopouzdanjem. Ne možete sebi narediti da vladate nekom situacijom. Znate i sami da ne možete snagom volje sprečiti da se zacrvenite u licu u nekoj neprijatnoj situaciji. Ĺ to više pokušavate da se oduprete tome, rumenilo je sve jače. Zato je rešenje da samopouzdanje pretvorimo u naviku i to pomoću imaginacije. Prva, a mogu da kažem i osnovna, tehnika za poboljšanje samopouzdanja se zasniva na tome da stvorimo uslovni refleks, odnosno okidač koji će nam pomoći kad god osetimo da nam je potreban taj osećaj. Treba da zamislite kako ste potpuno sigurni u sebe. Razmislite o tome šta biste uradili kada biste znali da ne postoji mogućnost da ne uspete. Zamislite kako izgledate u toj situaciji, kako pričate, kako hodate, kakav izraz lica imate. A onda uđite u tog samopouzdanog sebe. Jednostavno zamislite kako ulazite u taj lik i dalje nastavite da sve posmatrate iz te perspektive. Najvažnije je da oživite taj osećaj samopouzdanja. Neka boje budu bogatije i življe, neka zvuk bude jači i jasniji, neka osećaj bude snažniji. Osetite gde u telu vam je taj osećaj najjači i dodelite mu boju. Zatim, pomerite tu boju ka vrhu glave i obojite svoje telo sve do prstiju na nogama. Pojačajte osvetljenje, zvuk, osećanje samopouzdanja. Potrudite se da doživite potpunu eksploziju samopouzdanja, a onda kada osetite da je taj osećaj na vrhuncu, spojite vrhove kažiprsta i palca bilo koje ruke. Tako držeći prste nastavite još neko vreme da oživljavate osećaj potpunog samopouzdanja. Spajanjem prstiju u trenutku kada imamo osećaj jakog samopouzdanja, mi pravimo okidač koji ćemo koristiti kad god nam taj osećaj bude bio potreban.  Možete koristiti i druge okidače. Na primer, ja koristim spojena tri prsta isto kao u tehnici. Tako kada spojim tri prsta istovremeno imam prednosti što mi omogućava i automatski postajem mnogo sigurniji u sebe. Kad se nađem u nekoj neprijatnoj situaciji ili kad imam sastanak sa nekim od koga strepim ili prema kome imam osećaj strahopoštovanja, ja spojim tri prsta i odmah se osećam sigurnije. A to je čista psihologija, kao Pavlovljevi psi. Ĺ to se tiče boje koja se zamišlja u vežbi, nemojte da me pitate zašto. Ne znam ni ja. Znam da ima veze sa pristupom koji je razvio Ričard Bandler. Ako vam ta boja koju treba da dodelite osećaju samopouzdanja pravi nelagodnost, slobodno radite vežbu bez toga. Najvažnije je da oživite osećanje, a boja je samo začin koji pojačava ukus. U nastavku, za nekoliko dana, sledi opis još nekih sličnih tehnika. Ali sve one su zasnovane na imaginaciji i promeni navika koje čuvamo u podsvesti. Ĺ to češće vežbamo ove tehnike, imaćemo bolje rezultate. Na primer, Mekena kaže da ćemo ako vežbamo opisanu tehniku svakog dana tokom tri nedelje osetiti neverovatnu promenu u kvalitetu svog života. Ja nisam bio tako revnostan u vežbanju, ali sam opet osetio značajnu promenu u komunikaciji sa ljudima, pogotovo nepoznatim, zatim u javnim nastupima, u raznim raspravama i slično. I ne zaboravite, hodajte uspravno! To je odlika samopouzdanih ljudi. Nemam naviku da citam komentare na forumima niti da odgovaram na iste, ali ova tema mi je bas privukla paznju! Gledajuci ih uvek bi mi prosla kroz glavu misao, kako cemo sesti jos nekoliko puta i rucati zajedno, dok ne dozive da sahranjuju svoga sina! Pomisao na njihovu tugu i bol bi me redovno udaljila sa stola u neki zabaceni deo dvorista gde bi se davio u suzama… voleo sam , volim, i volecu zivot! Previse da bi sebi skratio muke i ucinio neku glupost i ociglednu slabost! Nije bitno koliko cu ziveti vec, kako cu ziveti! Bolest je velika samo onoliko koliko je dozivimo! Ljucka psiha je cudo a ipak vi njome kontrolisete,i upravo vase raspolozenje direkno utice na vase zdravlje! Michio Kushi tvrdi da neizljecive bolesti ne postoje , nego samo postoje one bolesti koje ljudi jos uvijek ne znaju lijeciti. Sve bolesti u nas organizam stizu ili iz okoline ili iz hrane koju jedemo. Svoja istrazivanja i saznanja o radu s ljudima oboljelim od AIDS-a objavio je u dvije knjige. Kushi tvrdi da se makrobiotickom prehranom uspijeva zadrzati HIV virus u nedjelotvornom stanju tako da osobi ne pada imunitet, a cak i oni koji su bili u poslednjoj fazi i imali razvijen Kaposijev sarkom, uspjeli su se oporaviti provodeci striktnu makrobioticku dijetu. Na pitanje: No makrobiotika ipak ne moze unistiti virus? Virus ostaje u krvi, ali postaje uspavan te ne unistava zdrave celije. Poznajem ljude koji vec 20 godina zive sretno i aktivno konzumirajuci makrobioticku hranu. Svima koji su zarazeni virusom HIV-a nastojim objasniti da nisu zrtve nego da su sami odgovorni za nastanak svoje bolesti, te da je ublazavanje simptoma u njihovim rukama. AIDS je prije svega poremecaj i degeneracija krvi i limfe, a nastaje kao rezultat dugotrajnog haoticnog zivota i nacina prehrane. Zbog toga ljudima zarazenim virusom savetujem da trebaju promjeniti nacin prehrane sto ce im osnaziti kvalitetu krvi pa ce se stanje prirodnim putem stabilizovati i vratiti se urednom zivotu. Pogledaj sta su doktori komentarisali posebno ruski, njima vise verujem. Oteraj te lose misli o svojoj sahrani zamisljaj sebe kao jakog, zdravog, radosnog coveka. Vera, zahvalnost, vizuelizacija, prastanje rad na emocijama i zivot ce nam biti tako lep. Pozdav za sve Tajnase! Kao i vecina ovde, i ja imam problem sa samopouzdanjem, i to cini mi se ne tako malo. Naime, kada god hocu nesto da uradim, uvek mi prvo pada na pamet kako ja necu moci to, kako ce mnogo tesko da bude i ostalo. Pored toga imam problem da mi je neprijatno cak i kada prolazim pored nekog poznanika, za koga mislim da je bolje od mene u nekom pogledu. Cak mi se desava i da mi je neprijatno i da ne znam kako da se ponasam kada se upoznam sa nekim, pa i kada me najbolji prijatelji upoznaju sa nekim, desava se neka blokada, ili nesto slicno gde ne znam sta da izgovorim, i uvek se spetljam. Pored toga manjak samopouzdanja imam i premam samom sebi.. Da li imate neki savet kako mogu makar za nijansu da promenim to sto mi se desava, jer stvarno pocinje da me nervira, ali ne znam sta i kako da radim… Hvala unapred! U mom slucaju ,po subjektivnom misljenu , meni nedostaje nesto malo da budem ono sto ustvari jesam. Probacu da pojasnim malo , Dobrim delom sam uveren u sebe , iz raznih primera sam uvideo da sam uglavnom u pravu za nesto sto drugi kazu da nisam , verujem da ako se za nesto dovoljno dobro potrudim da cu i uspeti i uglavnom uspem ako to nesto zavisi od mene. Elem necu mnogo da duzim , precicu na stvar. Moj konkretan problem je taj sto kada nekada pricam sa devojkama ili sa starijim strucnijim ljudima npr sa posla toliko me nesto obuzme , gde cini se slusam sebe gde i kako cu da pogesim u obrazlazanju govoru da pocrvenim a ponekad se i preznojim , dok u drugim prilikama nekada cini mi se potpuno ovladam situacijom gde i kada me svi slusaju i bulje u mene ja imam potpunu kontrolu. To smatram da je problem samopuzdanja koji je u kod mene izrazen ali ne 100% vec eto tako po nekada. Svaki komentar bi mi dobro dosao , jer bi zeleo da taj problem sasecem u korenu. A to je suština samopouzdanja — biti spreman uvek i na sve. A sa time da će vam pretvaranje da ste samopouzdani pomoći da to i postanete se zaista ne bih složio, jer suština svih problema jeste to što se pretvaramo da smo nešto što nismo. Moj savet svim dobrim ljudima bi bio da budu ono što jesu, a okidače koriste kako bi uradili nešto sa svojim životom. Jer što više uspeha imamo iza sebe to smo samopouzdaniji. Okidači koje sam stvorio su mi pomogli. Znam da su okidači koje smo stvorili dok zamišljamo sebe kakvi želimo da budemo u nekoj situaciji, sjajna stvar. Ovo što Stefan piše može na prvu loptu da deluje tačno. Sa tim se slažem. Ali poenta je ovde da ne treba da foliramo, ne treba da fake-ujemo. Dok smo u fazi imaginacije kako smo samopouzdani, mi nismo fejkeri, mi to stvarno jesmo. Dok zamišljamo neku situaciju, koja bi u stvarnosti uticala na to da se postidimo, pocrvenimo, skrenemo pogled, osećaj je potpuno drugačiji. U imaginaciji, mi vladamo situacijom, mi smo samouvereni, srećni. To je realna situacija za nas i tu nema foliranja. Tada napravimo okidač koji će nas uvek automatski dovesti u takvo stanje svesti. Stefane, šta uopšte znači da budemo ono što jesmo? Niko ovde nije pisao o tome da treba da se pretvaramo da imamo milione i jahte dok upoznajemo druge ljude. Naravno da ćemo biti to što jesmo. Ali, to što jesmo, ili to što mi mislimo da jesmo, nije nepromenljivo. Mi možemo da se promenimo. Mi možemo da budemo bolji, drugačiji, puni vere u sebe, puni samopoštovanja, puni samopouzdanja. Mi možemo da kreiramo to što jesmo. Tačno je i da kada smo nekad u izazovnoj situaciji, možemo da zaboravimo da iskoristimo okidač. Ali, što više vežbamo, češće ćemo se setiti da ga koristimo. Voleo bih da je, umesto kritike iznet i neki konkretan predlog kako da se postigne samopouzdanje. Jedini predlog koji sam video je da treba da postignemo uspeh da bismo imali više samopouzdanja. Ovo je, po meni, potpuno pogrešan pristup. Samopouzdanje je u nama i rešenje je u nama. Ne možemo da tražimo rešenje u nečemu što treba da se dogodi spolja, da bismo mi bili samopouzdani. To bi značilo da mi hoćemo da napravimo svet prema svojoj meri, da bismo se osećali dobro. Ne ide to tako, već upravo suprotno. A kako uopšte da postignemo taj uspeh kada nemamo dovoljno samopouzdanja? Prvi korak mora da bude poboljšanje samopouzdanja da bismo išta postigli, a ne da to bude poslednji korak, odnosno posledica svega ostalog. Mlada sam, slatka i po misljenju bliskih ljudi pametna, drcna i duhovita. Pricam gluposti i ponasam se najblaze receno kao idiot. TO me jako nervira, i ne znam kako bih to mogla da promenim. Promena mora da dođe iznutra, a ne spolja. Dakle, ako promeniš svoje misli i radiš na unutrašnjoj transformaciji, ona će sa sobom doneti i spoljašnju transformaciju. ÄŚak i da ti promena misli ne donese promenu fizičkog izgleda, doneće ti promenu stava, nastupa prema drugima, načina na koji te drugi posmatraju. Jer oni koji sebe vide kao žrtve svojom vibracijom pozivaju još maltretiranja. A kada promeniš taj stav, kada postaneš samouverena i svesna svojih kvaliteta, onda će i drugi to osećati. Fizički izgled tu nije presudan. Pogledaj oko sebe koliko ima debelih ili ružnih ljudi ako iko može da kaže šta je ružno, a šta lepo? Dakle, promena svojih misli i rad na sopstvenom samopouzdanju treba da bude prvi i jedini korak. Naime,manjak samopouzdanja me doveo do toga da se sva preznojim i u najobiucnijim situacijama. Eto sretnem nekog poznanika,banalne stvari. Nisam ruzna,nisam glupa,majka sam jednogodisnjeg deteta,zadovoljna mlada supruga,ali eto to samopuozdanje me koci u svemu. Verujem da moje detinjstvo,koje je bilo tesko,ima uticaja,ko ce znati. Ako moze bilo kakva pomoc,savet,bila bih zahvalna. Manjak samopouzdanja,trema i nesigurnost prate me skoro cijelog zivota. Ljudi oko mene me dozivljavaju mirnu i povucenu,a ja licno mislim da nije to poenta. Upravo su to nesigurnost,manjak samopouzdanja,trema. Vazno mi je da se unutra osjecam zadovoljno i srecno,tako cu i spolja izgledati jos lepse. Uverena sam u to. TO JE MOJ PROBLEM. ZELIM DA VISE VERUJEM U SEBE,STEKNEM SAMOPOUZDANJE. I nije samo fazon, na taj način možemo da postignemo sve što smo zacrtali i da bi imali najbolji i najispunjeniji mogući život u kome možemo najviše da pružimo i postignemo. Naravno svakodnevna fizička aktivnost i druženje sa sličnim ljudima. Nadam se da sam ti bar malo pomogao! Moj problem su muskarci. Nisam udata, u vezi sam sa nekim ko voli da bude domintantan. Meni ne smeta, prija mi njegova snaga, cini da se osecam zenstvenije, jer kao samohrani roditelj- to nisam cesto u prilici. Nego, tih par muskaraca u mom zivotu kao da je sve jedan te isti u pitanju , uvek zele da me promene, nikad nikome nisam bila dovoljno dobra, i to me tako uzdrma i povremeno vrati u dane neverovanja u sebe. Ne mznam ni sta me konkretno muci, biram li pogresne ili sam ja pogresna??? Ima li svako pravo da veruje u sebe, iako je recimo u procesu.. Pogresne su ideje iz kojih razmisljas. Dobro si u zagradi napisala- da je sve jedan isti u pitanju muskarac. Ti imas ideje u podsvesti koje volis sa kojima si u harmoniji i iz tih ideja imas stavove po kojima biras muskarce. I naravno da je jedan isti. Uvec ce biti sve dok ne promenis stavove,ideje i ocekivanja. Uzmi da ucis Boba Proktora — you were born rich svaki dan po 30 ak minuta narednih nekoliko meseci da bi shvatila kako si programirana i kako da se promenis. I preuzmi komplet knjiga od Oshoa pod nazivom — Patandjali — Izreke o Yogi. Tu sam na mnogo mesta naisao kako Osho prica bas o ovim stvarima koje te muce. Tu ces shvatiti kako nikoga ne smes da menjas niti sme ko tebe da menja i narusava tvoj integritet. Studiraj po malo ovo svaki dan i za godinu dana dodji ovde da nam nesto novo napises. Jedino pravo koje imas i zbog koga si dosla je upravo da budes zadovoljna sa sobom sada i ovde. Ni u proslosti ni u buducnosti. Jedno izaziva depresiju a drugo anksioznost. Pocni da volis sebe. Sunce tvog Univerzuma si samo ti i nista drugo za tebe ne postoji. Snaga je u svima nama, ali vecina nas je vremenom i prestane traziti, prepusti se osjecaju manje vrijednosti. Ista je situacija i sa mnom. Od djetinjstva se borim sa tim osjecajem da nisam dovoljno vrijedna, da svi su bolji od mene i sl, posto sam uvijek bila preosjetljiva, lahko bih zaplakala i tako da sam se povukla u sebi i drzala po strani. Mislim da se sa preosjetljivoscu nikada i nisam naucila nositi, i zato sam x puta presutila nepravdu. Već si napravila prvi korak kad čitaš ovaj post a pogotovu kad si se obratila za pomoć. Prije 6 godina sam izgubila brataničnu i to me je dotuklo svakako, i emotivno i poslovno i na svim poljima. Nijesam mogla izaći na ulicu a da ne zaplačem. Koga god sretnem ispred zgrade ili poznatih ljudi pa me pita bilo šta, ja u plač…mjesecima tako. Kada mi se desilo da ja ne mogu ničemu da se nasmijem, da se radujem, trgla sam se. Pomislila sam da mi nema života bez osmijeha. Osjetila sam pustoš u sebi. Danima sam vježbala pred ogledalom kako da kažem šta mi se desilo a da ne zaplačem. Nijesam htjela da se izolujem a i da sam htjela nijesu mi dali dragi ljudi. Poslije sam rekla sebi — jako ti je teško. Prolažiš kroz težak period i to ćeš izgurati. Onda sam pomislila kako je mom bratu i snahi i njihovoj drugoj djeci. Mojoj mami kojoj je to prvo unuče. Počela sam manje da mislim na sebe i svoje jadno stanje. Prebacila sam brigu na druge. Popustila sam na ispitima, na poslu,svuda…jednostavno je taj bol ostavio ogromnu pustoš u meni. Prestala sam sa samosažalijevanjem. Ustala, ispravila kičmu i krenula dalje. U najtežim trenucima sam nastavila da radim na ideji koju sam počela prije toga i nijesam odustala. Mnogo su mi pomogli prijatelji, iskreni, pravi i bez njihove pomoći teško da bih prevazišla tu situaciju. Ogromna je to provalija koju treba pregaziti. Bila sam zauzeta poslom, obavezama, imala sam vezu koja mi je takođe bila podrška…jednom riječju — živa sam bila iako sam bila slomnjena. Svaki dan sam se čula sa bratom i snahom i njihovom djecom. Tako cijelu godinu dana. Dan po dan se vraćalo samopouzdanje i shvatila sam da ne mogu ništa da uradim da promijenim situaciju ali mogu da promijenim — da vratim sebe u normalu. Taj bol mi je bio platforma za rsst. Mnogo knjiga sam pročitala, savjeta i shvatila sam da očajanje ne vodi ničemu. Moramo da živimo dalje šta god da se desi. Svakodnevno sam se bavila fizičkom aktivnošću. Ĺ etnjom u prirodi ili trčanjem i to me oslobodilo i pomoglo mi mnogo. Vježbala sam da se nasmijem. Kada sam vratila osmijeh — vjeruj nimalo lako mi nije bilo ali sam shvatila kakva je situacija i nijesam odustajala. Danas poslije toliko godina život vidim sa drugog nivoa i posvećenija sam svemu čega se poduzmem. Bolji sam prijatelj, sestra, tetka, bolja sam u svemu čime se bavim. Ĺ˝ivim život kao da mi je svaki dan poslednji. Imam hobije koji mi pričinjavaju zadovoljstvo, prijatelje i posao koji volim. Sama sam ga osmislila, kreirala i sprovela u djelo. Od ideje do gotovog proizvoda. Prva faza realizacije bila je upravo pošto mi se ta situacija desila. Važno je ne odustati da se ide naprijed. Koliko god puta da padnemo, ustanemo i idemo dalje. Moraš opet zavoljeti sebe. Ono božansko u sebi. Moraš naći motiv da ispraviš kičmu i da živiš svoj život. Povjerenje moraš sama da povratiš. Sa ljudima je sve lakše. Sa onima koje voliš i koji te razumiju. Takodjer zelim da i ja svoj problem podijelim sa vama, nemam samopouzdanja ni ja. Kada trebam izaci pred masu i izlagati,uci u neku prostoriju sa masom ljudi, nesigurna sam u izgled da mogu ovakva kakva sam nekoga privuci. Svi mi govore da sam jako zabavna, nasmijana osoba ali sve je to maska uvijek vodim bitku u sebi da li ja to mogu, opustenija sam samo u krugu osoba koje dobro poznajem. Nekad me uhvati toliki strah da se zacrvenim, izgubim. U djetinjstvu su me izazivali vrijedjali zbog izgleda bila sam mrsavica , iako sam se promijenila mnogo i mogu reci da postizem dobre rezultate na faxu opet ne vjerujem u sebe. Voljela bih da imam i taj unutarnji mir kako nekad izgledam drugima sretno i uspjesno da to nisu moje borbe da samo tako sve izgleda. Hvala na divnim komentarima, i kada se nesto podijeli i kada odlucimo i shvatimo problem na pola puta smo da uspijemo. Zelim vam svima puno srece!!!
Last updated
